Martingale стратегија тражи дупли улог после сваког пораза, како би први добитак вратио све изгубљено и донео зараду од почетног улога. Слаба тачка је низ пораза: седам промашаја заредом подиже улог на сто двадесет осам почетних, а кладионица има горњу границу улога. Серије од седам пораза на квотама око два нису реткост у току сезоне. Martingale не мења маржу, само замењује много малих добитака за ретке, али разорне губитке целог bankrolla.
Правила за bankroll лако је записати, а тешко испоштовати. По тикету се најчешће улаже од један до пет одсто bankrolla, према сигурности процене и висини квоте. Крупнији улог на високу квоту није одважност, него пречица до празног рачуна. После низа пораза улог се не повећава да би се губитак вратио, а после низа добитака не расте преко договореног процента. Правила се бележе пре првог тикета, док резултати још не утичу на одлуку.
Bankroll management значи управљати новцем који је унапред издвојен искључиво за клађење. Сам bankroll је тај износ, новац чији губитак не дира рачуне, уштеђевину ни кућни буџет и који се не пуни кредитом ни позајмицом. Из њега се рачуна сваки улог, па један лош дан не може да испразни цео износ. Потрошен bankroll значи паузу до наредног месеца. Када нарасте, улог расте споро и сразмерно, а не скоковито после једног великог добитка.