На питање "Да ли је рулет намештен?" одговарају две половине игре. Рулет се састоји од две половине: точка, на коме крупије врти куглицу, и стола, на коме играчи постављају улоге на одштампана поља. Основна правила могу се научити за неколико минута, али сто нуди десетине опклада са различитим исплатама, а свака од њих носи исту малу предност куће. Ко разуме како раде точак и сто, зна и шта рулет може, а шта не може да му донесе.
Колико рулет има бројева зависи од врсте точка. Европски рулет има бројеве од један до тридесет шест и једну нулу, укупно тридесет седам преграда, док амерички додаје и дуплу нулу, па има тридесет осам. Бројеви су наизменично црвени и црни, а нула је зелена. Управо нула чини разлику између фер игре и игре са предношћу куће, па је европски точак са једном нулом увек повољнији избор од америчког са две нуле.
Да ли је рулет намештен? Лиценцирани точкови и генератори случајних бројева редовно се проверавају, па намештање није потребно: предност куће већ је уграђена у исплате. Зато се рулет не може победити ниједним системом, ма колико он био стар или популаран. Мартингејл, удвостручавање улога после губитка, само мења распоред добитака и губитака, док сто има горњу границу улога, а новчаник играча своју. Једини разуман избор је сто са једном нулом и унапред одређен буџет.
Тридесет пет према један, поред враћеног улога; два суседна броја плаћају седамнаест, ред од три једанаест, а четири броја осам према један.
Не побеђује; удвостручавање улога после губитка само мења распоред добитака и губитака, а предност куће остаје уграђена у исплате.
Амерички точак има и дуплу нулу, дакле тридесет осам преграда уместо тридесет седам, па кућа на њему задржава већи део улога.
Од нуле: све исплате су рачунате као да нула не постоји, па европски точак враћа у просеку око деведесет седам посто уложеног.