Na pitanje "Da li je rulet namešten?" odgovaraju dve polovine igre. Rulet se sastoji od dve polovine: točka, na kome krupije vrti kuglicu, i stola, na kome igrači postavljaju uloge na odštampana polja. Osnovna pravila mogu se naučiti za nekoliko minuta, ali sto nudi desetine opklada sa različitim isplatama, a svaka od njih nosi istu malu prednost kuće. Ko razume kako rade točak i sto, zna i šta rulet može, a šta ne može da mu donese.
Koliko rulet ima brojeva zavisi od vrste točka. Evropski rulet ima brojeve od jedan do trideset šest i jednu nulu, ukupno trideset sedam pregrada, dok američki dodaje i duplu nulu, pa ima trideset osam. Brojevi su naizmenično crveni i crni, a nula je zelena. Upravo nula čini razliku između fer igre i igre sa prednošću kuće, pa je evropski točak sa jednom nulom uvek povoljniji izbor od američkog sa dve nule.
Da li je rulet namešten? Licencirani točkovi i generatori slučajnih brojeva redovno se proveravaju, pa nameštanje nije potrebno: prednost kuće već je ugrađena u isplate. Zato se rulet ne može pobediti nijednim sistemom, ma koliko on bio star ili popularan. Martingejl, udvostručavanje uloga posle gubitka, samo menja raspored dobitaka i gubitaka, dok sto ima gornju granicu uloga, a novčanik igrača svoju. Jedini razuman izbor je sto sa jednom nulom i unapred određen budžet.
Trideset pet prema jedan, pored vraćenog uloga; dva susedna broja plaćaju sedamnaest, red od tri jedanaest, a četiri broja osam prema jedan.
Ne pobeđuje; udvostručavanje uloga posle gubitka samo menja raspored dobitaka i gubitaka, a prednost kuće ostaje ugrađena u isplate.
Američki točak ima i duplu nulu, dakle trideset osam pregrada umesto trideset sedam, pa kuća na njemu zadržava veći deo uloga.
Od nule: sve isplate su računate kao da nula ne postoji, pa evropski točak vraća u proseku oko devedeset sedam posto uloženog.