O temi "evropski rulet" govore dve polovine igre. Rulet se sastoji od dve polovine: točka, na kome krupije vrti kuglicu, i stola, na kome igrači postavljaju uloge na odštampana polja. Osnovna pravila mogu se naučiti za nekoliko minuta, ali sto nudi desetine opklada sa različitim isplatama, a svaka od njih nosi istu malu prednost kuće. Ko razume kako rade točak i sto, zna i šta rulet može, a šta ne može da mu donese.
Rulet pravila igre su jednostavna: igrač postavlja žetone na broj, grupu brojeva ili spoljno polje, krupije zavrti točak u jednom smeru i kuglicu u drugom, a kad kuglica padne u pregradu, dobitne su sve opklade koje pokrivaju taj broj. Posle poziva da se opklade više ne primaju, žetoni se ne pomeraju. Gubitni ulozi se sklanjaju prvi, a dobitni se isplaćuju prema tabeli, koja je ista za svaki sto istog tipa.
Koliko rulet ima brojeva zavisi od vrste točka. Evropski rulet ima brojeve od jedan do trideset šest i jednu nulu, ukupno trideset sedam pregrada, dok američki dodaje i duplu nulu, pa ima trideset osam. Brojevi su naizmenično crveni i crni, a nula je zelena. Upravo nula čini razliku između fer igre i igre sa prednošću kuće, pa je evropski točak sa jednom nulom uvek povoljniji izbor od američkog sa dve nule.
Od nule: sve isplate su računate kao da nula ne postoji, pa evropski točak vraća u proseku oko devedeset sedam posto uloženog.
Ne čini; svaki obrt je potpuno nasumičan i počinje sa istim šansama kao prvi, jer točak nema pamćenje.
Posle poziva krupijea da se opklade više ne primaju; zatim se prvo sklanjaju gubitni ulozi, a dobitni se isplaćuju po tabeli.
Sistem koji udvostručava ulog brzo stigne do najvećeg dozvoljenog uloga na stolu, a i novčanik igrača ima svoju granicu.
Ne pobeđuje; udvostručavanje uloga posle gubitka samo menja raspored dobitaka i gubitaka, a prednost kuće ostaje ugrađena u isplate.
Američki točak ima i duplu nulu, dakle trideset osam pregrada umesto trideset sedam, pa kuća na njemu zadržava veći deo uloga.